Intervju
Postavljeno: 10.08.2011

Dolazi dan za trofej Radničkog

Želimo da građanima Kragujevca i cele Šumadije priredimo još veće košarkaške predstave. Ovaj grad to zaslužuje Podeli ovaj članak sa:

Ivan Grujin (rođen 1977. u Pančevu), poslovnu karijeru je gradio u Ministarstvu unutrašnjih poslova (1996-2007) i vršačkoj kompaniji "Svislajon" (2002-2007), na poziciji direktora. Ovaj diplomirani ekonomista svoju menadžersku karijeru u sportu započinje 2005. godine, a danas se nalazi na čelu uprave košarkaškog kluba "Radnički" iz Kragujevca. Od 2007. godine do 2011. član je Skupštine Košarkaškog saveza Srbije i Košarkaškog saveza Vojvodine. Svojim najvećim profesionalnim uspehom smatra podizanje kluba, rezultatski i organizaciono, što je verifikovano dvostrukom titulom prvaka Košarkaške lige Srbije i plasmanom u NLB ligu, već tri godine za redom. Kao ambiciozan poslovni čovek, pred sebe postavlja sledeći cilj – biti učesnik same završnice takmičenja i podariti trofej Kragujevcu. Ostaje zagonetan koje to takmičenje može da bude. Zasluge za sve uspehe koji ga čine ponosnim, ravnopravno deli sa ostalim članovima uprave kluba i stručnog štaba.

U intervjuu za klupski sajt, predsednik Košarkaškog kluba Radnički Ivan Grujin rezimira učinak Kluba od 2009. do 2011. godine i nagoveštava šta pristalice mogu da očekuju od jeseni, kada počinju zvanična takmičenja.

DOLAZAK I OPSTANAK 2009/2010

Pre dve godine, prijateljskom utakmicom protiv FMP, "uselili ste" tim u halu Jezero i od tada dve sezone uživate svo gostoprimstvo sredine, i u dvorani, i van nje. Dolazeći u Kragujevac, kakva ste nadanja imali, menadžerska i ljudska? Jel’  bilo i zebnje?

Pobedom u baražu nad ekipom Vojvodine te 2009. godine otvorila su nam se vrata takmičenja koje smo godinama sanjali - regionalne Jadranske lige. Naći se u društvu velikana evropske košarke bila je za nas velika čast, ali i odgovornost. Prvi zadatak bio nam je da dovedemo priznatog  trenera koji će biti poštovan u celom region. Naša želja bio je Miroslav Nikolić, trofejni trener koji je tada završio uspešnu sezonu u Rusiji. U saradnji sa popularnim Mutom, kombinujući mladosti i iskustvo, formirali smo tim čiji je cilj bio opstanak u Jadranskoj ligi. Nakon odustajanja dugogodišnjeg sponzora kluba, bili smo u nezavidnoj situaciji, tridesetak dana pre prve utakmice u elitnom rangu.

Ruku spasa pružio nam je Grad Kragujevac, sa svojim gradonačelnikom Veroljubom Stevanovićem na čelu. Gospodin Stevanović je sa svojim najbližim saradnicima, pre svih Jovanom Pavlovićem-Bojadžićem, odlučio da se naš klub preseli u Kragujevac. Dogovoreno je da klub ponese ime čuvenog sportskog društva – Radnički. Nije bilo nimalo lako direktoru Ivkoviću, sekretaru Kanačkom i meni da organizujemo klub u gradu gde gotovo nikoga nismo poznavali, radeći na laptopovima u baštama kafića. Na pomoć smo nailazili na svakom koraku. Tako nam je krov nad glavom pružio gospodin Milenko Marjanović u svojim hotelima "Zelengora" i "Šumarice", uslove za rad vodeći ljudi dvorane "Jezero", a neophodnu logistiku saradnici gospodina Bojadžića i ljudi iz Skupštine grada.

Ne mogu da ne pomenem sa kojim je oduševljenjem prihvatila naš dolazak publika u gradu na Lepenici, željna kvalitetne košarke, kao ni medije koji su pratili svaki naš potez. Zebnja je naravno postojala, pre svega da li ćemo moći da budemo konkurentni renomiranim klubovima iz regiona.

Rezultatski domet Radničkog u NLB ligi 2009/2010 bio je 11. pozicija na tabeli, sa uknjiženih 11 pobeda i 15 poraza.

Početak NLB lige bio je kao iz bajke. U prvoj utakmici u Kragujevcu, u prepunoj dvorani "Jezero", pao je veliki Zadar, a prethodno na gostovanju i dotadašnji gradski rival, jedan od favorita takmičenja - Hemofarm. Radnički je postao hit lige, a kragujevačka dvorana važila je za tvrđavu koja se jako teško osvaja. Na celoj teritoriji bivše SFRJ pričalo se o publici pred kojom su padala velika imena evropske košarke – Cibona, Olimpija, Crvena Zvezda, FMP...

Veliki timski rad trenera i igrača na parketu, i zalaganje uprave van terena, omogućili su mirnu završnicu lige nekoliko kola pre kraja, a pohvale klubu stizale su i od vodećih ljudi NLB lige. Odmeren cilj - opstanak, ostvarili smo u praksi.

Usledio je Kup Radivoja Koraća i nesrećna završnica polufinala protiv FMP-a, igranog u Nišu.

U Kupu Radivoja Koraća, nakon eliminacije ekipe OKK Beograda, stekao sam utisak da će ceo Kragujevac doći u Niš. I pored preporuka organizatora, pa čak i blokade autoputa kod naplatne rampe, desetak autobusa naših vernih navijača "Crvenih đavola" i simpatizera sa naše istočne i zapadne tribine došlo je u dvoranu "Čair". Od finalne borbe za trofej nas je odvojila sreća koja se priklonila suparniku u zadnjoj sekundi utakmice. Podrška koju smo tada doživeli, dala nam je krila za ostatak takmičenja u toj sezoni.

Pred početak Superlige, trener Nikolić je poručio da "Klub podiže lestvicu cilja do kvote četiri, odnosno učešća u NLB ligi i naredne sezone".

Superliga Srbije donela je mnogo uzbuđenja jer je šest klubova želelo na jedno od prva četiri mesta koja ponovo vode u NLB ligu. Sticajem okolnosti ponovo nam se na putu našao FMP. Trojka Brkića nekoliko sekundi pre kraja meča izazvala je zemljotres u hali "Jezero".

PREVAZILAŽENJE STATUSA "NAJPRIJATNIJEG IZNENAĐENJA"

Na kraju takmičenja u NLB sezoni 2010/2011 osvojeno je 10. mesto na tabeli, Klub je poklekao tek pred kraj takmičenja za plasman u najboljih šest.

Na početku sezone 2010/11 želeli smo da napravimo korak više u odnosu na predhodnu. Sticajem okolnosti veoma kasno smo formirali tim. Nakon perioda uigravanja uspeli smo da slavimo na nekim teškim gostovanjima ali i da savladamo višegodišnjeg šampiona – beogradski Partizan, našeg najneugodnijeg rivala – podgoričku Budućnosti, kao i Zagreb - "dužnike" iz prethodne godine. Nismo više bili samo najprijatnije iznenađenje lige. Da nije bilo povreda i bolesti četiri igrača siguran sam da bismo sada bili učesnici Evrokupa.

Sredinom sezone objektivno smo sagledali da sami ne možemo dalje. Veliku pomoć za dalji rad, pored gradonačelnika Stevanovića, pružili su nam gospodin Nebojša Divljan, osvedočeni prijatelj kragujevačke košarke, gospodin Vladan Atanasijević iz firme "Aseko", Dejan Vidojević pomoćnik direktora Poreske Uprave Srbije, kao i ostali prijatelji koji su uz naš klub.

Drugi nastup u Kupu Radivoja Koraća bio je još dramatičniji od onog lani, rezultatski posmatrano, ali i van terena.

U Kupu Radivoja Koraća,posle ponovne pobede nad OKK Beogradom u četvrtfinalu, u polufinalu smo naišli na Partizan. Pobedu smo prepustili protivniku u poslednjih tridesetak sekundi. Ostao je veliki znak pitanja da li bi epilog bio isti da je igrao jedan od naših najboljih igrača – Marko Čakarević, sprečen zbog pravila koje ne piše ni u jednom košarkaškom aktu našeg saveza.

U domaćem prvenstvu ste sačuvali status treće ekipe Srbije po kvalitetu, i poziciju na Jadranu učinili konstantnom, treću godinu za redom.

U Superligi Srbije naišli smo na nova iskušenja. Cilj je bio da budemo među prve tri ekipe i izbegnemo plaćanje specijalne pozivnice za Jadransku ligu koja je iznosila 150 hiljada evra. Dopustili smo sebi da velika pobeda protiv Partizana u Beogradu bude neutralisana kiksevima protiv Mega-Vizure i Metalca, pa je ponovo odlučivala utakmica protiv "Pantera" iz predgrađa Beograda. Na radost Kragujevčana, slavio je opet naš Radnički. U domaćem polufinalu nesrećno smo poraženi u prvoj utakmici protiv Hemofarma u Vršcu. Iako smo slavili u drugoj utakmici u Kragujevcu, u neviđenoj atmosferi na koju podsećamo i sadržajem našeg klupskog sajta, preduga sezona je ostavila trag na našoj ekipi. Ipak, ovaj rezultat smatramo odličnim za KK Radnički.

Ovom prilikom zahvaljujem se svim igračima i članovima stručnog štaba koji su shvatili tešku situaciju u klubu u predhodne dve sezone i pomogli mu da se stabilizuje. Velika satisfakcija za sve nas u Radničkom je što su iz naših redova dva igrača pozvana u reprezentaciju Srbije, Dragan Milosavljević i Marko Čakarević, kao i što je većina naših igrača napravila dobre ugovore nakon igara u našem klub.

RAST ASPIRACIJA

Još nije ni istekao takmičarski kalendar, a poradili ste na preduslovima za ambiciozniji nastup u sezoni 2011/2012.

Pred sam kraj sezone klub je dobio najveće pojačanje, u liku gospodina Mlađana Dinkića, ličnosti velikog integriteta, koji je promovisan u počasnog predsednika kluba. Negova pomoć u stabilizaciji KK Radnički je već uočljiva. Gospodin Dinkić je uvideo da je pomoć potrebna i jednom klubu van Beograda, u centralnoj Srbiji, klubu koji se ravnopravno nosio sa rivalima neuporedivo veće finansijske moći. Neizmerno mi je drago što su naš rad prepoznale i veliki kompanije, poput "Inteza Lizinga", "Fijata", "Aerodroma Beograd", "Grand Kazina"….Ovom prilikom se zahvaljuem i svim ostalim partnerima koji podržavaju ovaj naš projekat. Partneri KK Radnički su jednoglasni da će naš Klub umnogome doprineti da Kragujevca stekne status, sem ekonomskog, i sportskog centra u regionu. To je poprilično obavezujuće za sve vas u klubu, pa ćemo se truditi da svojim rezultatima ispunimo sva očekivanja.

Na početku pripremnog perioda imate već pet potpisanih ugovora sa novim igračima. Ne nameravate da se tu zadržite?

Uprava kluba se trudi da ispuni želje trenera Miroslava Nikolića koji samostalno bira igrača i formira konačan sastav. Tako smo sproveli u delo da dres Radničkog u novoj sezoni nose domaći igrači: Stefan Birčević, Uroš Lučić, Miljan Pavković, kao i dvojica internacionalaca: Junus Čankaja i Daren Mur koji će od sutra biti prisutan na treninzima koje vodi Muta Nikolić. Pored pet velikih pojačanja, težimo da roster popunimo sa još najmanje tri igrača, na pozicijama 1-2 i 4-5. Prekomponovan sastav za narednu sezonu stvorio je čak mogućnost da naš Klub izađe u susret potrebama kolega iz KK Vojvodina, pa ćemo tako za narednih godinu dana na pozajmicu ustupiti Stefana Stojačića. Trudićemo se da u što skorijem periodu kompletiramo tim koji će pokušati da opravda očekivanja kragujevačke javnosti.

U sprovođenju novih angažmana, manir Vam je da sve namere i pregovore ne obelodanjujete do trenutka prispeća overenog ugovora sa igračima.

Politika kluba je da ne iznosi detalje u janost sve dok igrač ne potpiše saradnju sa KK Radnički. To ćemo činiti dosledno, poučeni nekim negativnim iskustvima. Ishitrene izjave i dobronamerni komentari često nas uspore u realizaciji transfera. Istovremeno, simpatična nam je "potraga" naših pristalica za pojačanjima, čime potvrđuju da je Radnički u epicentru sportske javnosti. Baš zbog pažnje koju uživamo u sredini kojoj pripadamo, gajićemo ovaj manir kako bismo se što bolje pripremili za uspeh koji želimo da podarimo Kragujevčanima.

Šta sve očekuje košarkaše do 8. oktobra, kada će biti otvorena NLB sezona u Kragujevcu, utakmicom protiv zagrebačke Cibone?

Košarkaše očekuju bazične pripreme, najpre, a zatim i deo koji oni više vole – odigravanje utakmica, a u planu je dvadesetak prijateljskih susreta. Već sada najavljujemo utakmice protiv Metalca u Valjevu i Kragujevcu, gosti u hali "Jezero" biće košarkaši ukrajinskog Donjecka sa našim Majklom Lijem, a predstoje nam i turniri u Mostaru i Kraljevu. Kao posebna poslastica za sve košarkaške sladokusce biće organizovana utakmica u Kragujevcu sa prvakom Evrope Panatinaikosom, a svi se sećaju kakav je spektakl bio septembra 2009. godine kada su nam prvi put dolazili Atinjani.

Jeste li kao uprava, uz podršku Grada, spremni da se najozbiljnije nametnete za organizaciju sledećeg Kupa u Kragujevcu?

Naš je stav da smo sazreli, kao klub i sredina, da prihvatimo organizaciju ovako važnog takmičenja. Takođe, smatramo da grad kao što je Kragujevac zaslužuje da se Kup Radivoja Koraća igra u njemu jer poseduje pravu košarkašku publiku, čemu celokupna košarkaška javnost svedoči protekle dve godine, a potvrdu imamo i u zvaničnoj statistici Jadranske lige, gde naša hala slovi za najposećeniju. Uostalom, poznato je i domaćoj stručnoj i široj javnosti koliko je uspešna bila organizacija Kupa 2007. godine u Kragujevcu. Uradićemo sve što je u našoj moći da se završnica najmasovnijeg takmičenja odigra u našem gradu. Svesni smo da ljubitelji Radničkog veruju da bi u tom slučaju već zimus moglo da se razmišlja i o realnom pokušaju osvajanja prvog trofeja u istoriji kragujevačke košarke. To je za nas dodatni pokretački motiv.

Kao što je trener Nikolić velika motivacija za igrače, prepune tribine pokreću sve skupa u Klubu. „Crvene đavole“, simpatizere i ostale poštovaoce, kojih ima u broju za svako poštovanje, smatrate najvećom vrednošću Kluba, i u poslovnom smislu.

Svi u KK Radnički sa ponosom ističu naše navijače, simpatizere i poštovaoce. Uz nas su i kad pobeđujemo i kad gubimo. Za nezaborav je atmosfera u dvorani koja je priređena u velikim utakmicama ali i podrška u takozvanim malim mečevima. Cela Srbija je pričala o pesmi iz 500 grla u Vršcu, u porazu u trećoj utakmici polufinala plej-ofa. Pomoć "Crvenih đavola", “kabastih” iza gostujuće klupe, ljudi sa istočne i zapadne tribine "tvrđave Jezero" ne može da se izmeri, ni poenima, niti decibelima. Njihova pomoć znači život za ovaj klub. Mi imamo za koga da igramo, pa ćemo i u novoj sezoni ostavljati srce na terenu.

Evropa u Kragujevcu - to je moja košarkaška misija, poručio je Miroslav Nikolić, vraćajući se u rodni grad. Za kraj razgovora, menadžerska ocena: da li smo sazreli za to?

Velika želja svih u klubu je  Evropa. Nismo hteli da prihvatimo ovogodišnju ponudu igranja u Evrokupu umesto Hemofarma. Želimo da taj plasman, kao i sve do sada, ostvarimo na terenu. Naša je želja, uz to, da građanima Kragujevca i cele Šumadije  priredimo još veće košarkaške predstave. Uvereni smo da dolazi dan kada će neki trofej da stigne u Kragujevac. Ovaj grad to zaslužuje.


Dejan Milošević