Intervju
Postavljeno: 20.02.2014

Grujin: Ponosan sam na našu ekipu

● Lepom igrom smo dodatno skrenuli pažnju na Kragujevac
● Mnogim našim igračima će ova sezona biti značajna u karijeri
● Treba nagraditi ove momke što masovnijom i redovnom podrškom
● Najiskrenije verujemo da je Srbiji i dalje potreban jedan Radnički

Podeli ovaj članak sa:

Sem što su Šumadinci započeli takmičenje u Evrokupu kao jedini predstavnici Srbije, zastupali su i regionalnu košarku. Na kraju učešća u Evropi, po plasmanu u Last 32 fazi ostali su samo iza Zvezde, jedine ekipe iz regiona koja se plasirala u treći krug. Radnički ima isti učinak kao Cedevita (2-4), a bolji je od Olimpije (1-5). Kao debitant, nadmašio je i ekipe koje nisu prošle prvi krug Evrokupa: Cibonu, Igokeu, Budućnost i MZT.

REZIME

Posmatramo tako, u širem kontekstu od gradskog, realnije se sagledava uspeh Radničkog, započinje razgovor za klupski sajt Ivan Grujin, predsednik kluba. Ističe da se o Evropi najpre sanjalo četiri sezone, čekajući da se to zasluži rezultatima, a onda se skromno iskoračilo po prvi put, da bi na kraju taj debi bio iznad svih očekivanja.

Prvi čovek kragujevačkog kluba sagledava put Radničkog od 2009. do jučeranjeg dana i poslednje, 16. utakmice Evrokupa.

Grujin: Radnički je ostvario zacrtani cilj, a ispunili smo i takmičarsku želju da imamo sve bolje rezultate. Posle četiri sezone domogli smo se Evrope, ne znajući šta nas tamo sve čeka. Gledajući sada unazad, to je izuzetan rezultat, zapravo podvig, kada znamo u kakvim uslovima mi radimo, a kako to funkcioniše u drugim klubovima. Znamo u kakvim uslovima se živi u Srbiji, žao nam je što sve ovo nije mogla šira publika da prati sa nama, tek tada bi se dalo sagledati šta smo postigli, u odnosu na ono kakve su domaće prilike. Učešće u dve faze Evrokupa je velika premija za Radnički i Kragujevac, a podelili smo je sa svima u Srbiji. Kada sumiramo šta smo učinili, ali i šta nismo, smatramo da je moglo bolje - jer smo ambiciozni i entuzijasti.

Pred početak Evrokupa bio je poznat samo kalendar takmičenja, ali nije se dalo ni naslutiti kakvih će sve iskušenja biti, naročito van terena. Taj sastavni deo sporta, i dobro i zlo, sa igračima i stručnim štabom svakodnevno je delila i uprava, a Grujin izdvaja neke posebnosti po kojima će da pamti debitantsku sezonu.

Grujin: Pre svega, naš timski duh, jaki međuljudski odnosi. Danonoćno smo bili zajedno, po aerodromima, u avionima, autobusima, hotelima, dvoranama - ta ljudska dimenzija koju imaju košarkaši, njihova složnost mi je najupečatljivija iz Evrokupa. I kada smo bili opijeni pobedama, i kada smo bili u krizi kao poraženi, držali smo se kao - ekipa. Uz rezultat, ponosan sam na našu ekipu najviše zbog toga. Sa jedne strane sam zadovoljan šta smo uradili, a istovremeno sam i tužan jer su sami momci zaslužili još i više. Oni su iz nemogućih uslova napravili rezultat za ponos, a nošeni samo entuzijazmom, velikom sportskom željom. Takmičarski, pored ostalog, sezona će se pamtiti i po ličnom rekordu Marinovića, po broju asistencija ušao je u anale takmičenja, oboren je rekord posle devet sezona.

PERSPEKTIVA

Radnički je za sobom ostavio u prvom krugu Neptunas, Spartak i Bizonse, u drugom je nadmašio Strazbur, a do poslednjeg kola bio je bolji i od Himika. Sve su to, pre svega, drugačije ekonomije, i država i klubova, ali uprkos tome niko nije deklarisao Šumadince, nisu igrali drugorazrednu ulogu. Grujin tumači koliko ovakvo afirmisanje predstavlja motivaciju da se održi profesionalni sport u nepovoljnom ambijentu.

Grujin: Želje su jedno, a mogućnosti su drugo. Mislim da će entizujazma biti još, ali nisam ubeđen da može dugo da traje. Problem nastaje kada želje ne mogu da se ispune, iz mnogo razloga. Sve ima svoj početak i kraj, bojim se da sledi dalje gašenje košarkaših centara ako u našem sportu sve ostane kako jeste, ako se ne promeni zakonska regulativa koja nikako ne ide na ruku klubovima. Sistemskog rešenja nema, niti se nagoveštava, a privreda je na nezavidnom nivou, što se reflektuje na njenu podršku sportu. Teško je naći i motivisati privrednike da ulažu u sport kad je ekonomija na rubu egzistencije. U svakoj sredini gde smo bili igrajući Evrokup iste su prilike, lokalne zajednice stoje iza sporta, gradovi su taj stub njihovog postojanja, a privrednici su prateća podrška. Radnički ima temelj svoje budućnosti, perspektiva se nazire jer se ekonomija polako budi, čemu doprinosi Fijat pre svih, ali to je daleko od potreba da se finasira jedan klub ovakvog formata kao što je Radnički, učesnik regionalne lige i Evrokupa. Svedočili smo kako sistemi funkcionišu u drugim sredinama, najsvežiji primer je Alba gde armija ljudi stoji iza kluba. Rade u fantastičnim uslovima koje najlepše ilustruje prelepa "O2" arena. Ovde tako nešto možemo samo da sanjamo, a teško da će iko od nas koji smo danas u sportu dočekati da i u Srbiju budu takvi uslovi. To su, naravno, preslikane prilike u kojima se živi u Nemačkoj, ali je to i odraz radne filozofije koja stvara uspeh, životni i profesionalni.

Iako je svaka sledeća utakmica u Evrokupu bila svojevrsni finansijski suicid, čije se posledice trpe i dok priča, Grujin podvlači da se u svaku od 16 utakmica ulazilo sa ciljem da se pobedi. Upitan da prepozna neke koristi koje ublažuju teško ekonomsko stanje kluba, Grujin kaže:

Grujin: Jedino neki marketinški udeo može da se navede kao opravdanje učešća u ovakvom takmičenju. Ne u materijalnom smislu, već po pitanju prepoznatljivosti kluba i grada, pa i države. U drugoj fazi smo bili i u prenosima na RTS, a sve vreme su nas pratili mediji, domaći i strani. Lepom igrom smo dodatno skrenuli pažnju na Kragujevac, pokazali tako da se dobra košarka ne igra samo u Beogradu, kao najprepoznatljivem centru Srbije, da ne igraju samo Zvezda i Partizan. Borili smo se srčano, sa puno žara na terenu, i mislim da zaslužujemo svoje mesto pod suncem. Igračima je jaka motivacija bila u samoj evro sceni, kao poligonu za pokazivanje svih veština. Svakom pravom profesionalcu znači da u biografiji ima ovakve reference. Mnogim našim igračima će ova sezona biti značajna u karijeri. Uspeli smo da se nametnemo, na kraju smo sami odlučivali o svojoj sudbini. Zajednički je sud da smo sami sebi presudili još pre poslednjeg kola. Dobro smo igrali u svim mečevima, na žalost u nekim nismo pobedili, ali ponosno stojimo iza svega što smo uradili. Nismo poklekli, nismo se ponizili.

OČEKIVANJA

Predsednik Radničkog predočava da li silaskom sa evo-scene prestaju napori da se dobije podrška države, što bi značilo da kraj sezone donosi i finansijske gubitke.

Grujin: Nećemo posustati ni na tom polju jer najiskrenije verujemo da je Srbiji i dalje potreban jedan Radnički iz velikog grada kakav je Kragujevac. Uložićemo sve napore da se do kraja sezone izborimo sa nedaćama koje nas ometaju da dobro funkcionišemo. Pred nama je prekretnica, po pitanju egzistencije kluba, ali definitivno ne mislimo da treba ugasiti Kragujevac kao košarkaški centar koji se lepo razvijao proteklih godina. Nepomirljivi smo sa tim da se jedino u Beogradu gaji košarka, to bi bio sumrak sporta uopšte. Da li će i ko imati sluha ne znamo, ali nije nam namera da zaćutimo, bez obzira što se naš apel ne čuje dovoljno daleko i glasno. I dalje se nadamo da ćemo dočekati kakav-takav zaklon države. Naša pokretačka snaga za dalji razvoj je Miroslav Muta Nikolić koji je za naš klub mnogo više od trenera. Želim da mu se zahvalim, kao i svim igračima, ostalim članovima stručnog štaba i uprave, ponaosob, što su muški podneli sav teret takmičenja, pružajući maksimum umeća. Iako smo prvi put igrali u Evrokupu, pokazali smo se kao dobar domaćin i organizator, nije bilo propusta. To je za pohvalu svim saradnicima jer nije bilo lako izaći u susret svim zahtevima Evrokupa. Neveliki broj ljudi koji je izneo ovo takmičenje izaziva samo divljenje. Pokazali su da su kadri da iznesu teret koji u Evropi nose mnogoljudni timovi.

Ostaje nešto više od mesec dana za odigravanje još šest kola na Jadranu. Igrači će najzad igrati jednom nedeljno, iz te svežine trebalo bi da se obezbedi opstanak, najpre, a cilja se gornji dom koji najesen opet vodi u Evropu, iznosi Grujin klupske ambicije.

Grujin: Učešće u Evropi nas je "koštalo" boljih rezultata u ABA ligi. Ove godine imamo "kraću klupu" za nadmetanje na dva teška fronta, a nedostaje nam i iskustvo. Bez obzira na to, ovih 16 utakmica u Evropi deluju fantastično za nas debitante. Eventualni ponovni F4 je žrtvovan, sada ciljamo što višu poziciju u regionu. Iz kola u kolo sve smo uigraniji, igramo kvalitetnu košarku, videćemo dokle ćemo da doguramo. Iz ove pozicije mi se čini realnim da se ponovo dokopamo Evrokupa, ali idemo od meča do meča. Tek nas očekuju iskušenja u Supeligi Srbije, padanja tenzije neće biti, prošlogodišnje iskustvo nas upozorava da je kraj takmičenja tek kad se odigra poslednja utakmica cele sezone.

Na kraju razgovora, Grujin se posebno obraća košarkaškoj publicu u Kragujevcu, pozivom da u subotu pokaže kakvu podršku uživaju košarkaši. Scene pune hale Jezero, naročito su nadahnuće za svakog člana Radničkog.

Grujin: Treba nagraditi ove momke što masovnijom i redovnom podrškom, mislim da to zaslužuju od početka sezone, a da nas u to uveravaju na najbolji mogući način na terenu. Sem te podrške sa tribina, nemaju mnogo drugih stvari koje ih pokreću, na žalost. Znam da će dati svoj maksimum u preostalih šest mečeva, a sada nam je u fokusu samo revanš Cedeviti zakazan za subotu.


Dejan Milošević
Foto: KK Radnički


GALERIJA

PRESS


SUBOTA 22. FEBRUAR OD 19 ČASOVA
ABA LIGA, 21. KOLO: RADNIČKI-CEDEVITA
JEDNIM SRCEM ZA NAŠ RADNIČKI!


VIDEO:
 PROMOTIVNI SPOT KK RADNIČKI


APEL KK RADNIČKI:
 Pomozimo sestrama Jeleni i Ani