Intervju
Postavljeno: 26.09.2013

Šumadijski duh vršačkog lava

- U Kragujevcu se istinski voli sport, a podrška sa tribina i sveukupne javnosti predstavljaju i dobru pokretačku snagu za ceo klub. Milina je živeti i raditi u jednoj ovakvoj sredini, zaključak je KANAČKOG Podeli ovaj članak sa:

"Svakoga dana, u svakom pogledu, sve više napredujem", čuvena konstatacija iz kultnog filma "Sećaš li se Doli Bel", je nešto čime se može opisati Košarkaški klub Radnički iz Kragujevca. Tim se po dolasku iz Vršca, uveliko odomaćio u šumadijskoj prestonici, postiže sve zapaženije rezultate, koji mu u predstojećoj sezoni omogućuju i igranje u Evrokupu, čime se došlo do premijernog nastupa nekog košarkaškog tima iz grada na Lepenici u ovakvoj konkurenciji.

BEZ NJIH SE NE MOŽE: MALI-VELIKI LJUDI KOJI DELUJU IZA SCENE

Zapravo, takmičarska ostvarenja su krajnji produkt rada celog kluba, samim tim i onog dela koji se manje vidi i sagledava u javnosti. U Radničkom su u tom drugom, organizacionom, delu izuzetno spokojni, jer dosta stvari čvrsto i sigurno u svojim rukama drži Predrag Kanački, tehnički sekretar u klubu iz Kragujevca. Poslovično smiren i odmeren, u najvećoj meri u svojoj glavi drži sve ono što je potrebno da se na kvalitetan i pravovremen način obave ne samo administrativni, već i neki drugi poslovi. I zaista, sve to odlično funkcioniše, stiče se utisak da u klubu radi prava "mašinerija", a ona je u dobrom delu oivičena u liku i delu skromnog Vrščanina koji jednostavno zna svoj posao.

- Nema nas mnogo u klubu, ali odlučujuće je to što se prevashodno dobro poznajemo i tačno se zna, ko, šta i kada radi. Sa predsednikom kluba Ivanom Grujinom i direktorom Mladenom Ivkovićem imam relacije koje su znatno više od poslovnih, slobodno mogu da kažem da funkcinišemo kao porodica, uz maksimalno poštovanje i poverenje. Takođe, na već postojeće odnose, odlično se uklopila i saradnja sa direktorom Sašom Mitrovićem, celokupnim stručnim štabom i svim karikama u klubu. Posebno mi znači da ono što radim i te kako primećuje i šef stručnog štaba Miroslav Nikolić, gode i njegovo pohvale, istakao je Kanački.

Sadašnji prvi operativac Radničkog i sam je deo života proveo drugujući sa loptom na terenu između dva obruča. Košarku je zavoleo još kao „klinac“, od trećeg razreda osnovne škole je počeo da biva redovan na treninzima. Do 1994. godine igrao je u Ineksu, klubu koji je preteča kasnijeg Hemofarma, odnosno, sadašnjeg Vršca. Period od osnivanja 1994. do 1999. proveo je u dresu Kondivika, kasnijih Lajonsa. Iz igračke uloge prešao je na klupu kao pomoćni trener (1999-2002), a dolaskom Mladena Ivkovića na funkciju direktora, imenovan je za tehničkog sekretara i to traje do današnjih dana.

- Ovo mi je dvadeseta sezona u klubu, što znači da sam više od pola života u njemu. U pravom smislu reči, klub i košarka su moj život, opredeljenje koje sam napravio za večnost. Ima onih razmišljanja u smislu da smo "instant" klub, ali ne treba biti previše promućuran pa doći do zaključka da smo napredovali iz sezone u sezonu, iz godine u godinu. Od „betončeta“ došli smo do Evrokupa, finalnog turnira ABA lige, u mnogim delovima bivše SFRJ se priča o nama, stižu nam čestitke. Za sve nas to predstavlja veliki podstreka za dalje, deo ambicija smo ispunili, ali još uvek dosta toga možemo da pružimo, smatra popularni Peđa.

U podne ili pola noći, Kanački tačno zna korake u organizaciji utakmica domaćeg ili međunarodnog karaktera, organizaciju gostovanja, potrebnu proceduru za dobijanje neophodnih viza i još mnogo toga što svakako na kraju doprinosi uspešnim rezultatima takmičarske ekipe.

- Celokupno bitisanje u klubu više ne mogu da tretiram kao sušti posao. Zna da bude i te kako naporno, ali vremenom je sve to postalo rutina bez koje se u pojedinim trenucima ne može živeti. Najvažnije je da se u klubu svi dobro razumemo i poštujemo, da predstavljamo jedan skladan tim i da se i eventualne poteškoće relativno lako prevazilaze.

Na život i sport nikako ne gleda kroz negativnu prizmu dešavanja. Ipak, prilikom prelaska kluba iz Vršca u Kragujevac, bilo je pomalo straha, odnosno, neizvesnosti.

- Jednostavno smo došli u Kragujevac, a da pri tome, čast izuzecima, gotovo da nikoga nismo poznavali. Ti prvi susreti sa ljudima iz ovog grada, koji su nam kasnije mnogo pomogli, mislim prevashodno na pomoćnika gradonačelnika za sport Jovana Pavlovića-Bojadžića, su nešto što mi se duboko urezalo u sećanje i što sigurno neću zaboraviti. Ispostavilo se da smo napravili pun pogodak, odlično smo prihvaćeni, dokaz za to je i uglavnom ispunjena hala, bez obzira da li za protivnika imamo "velikog" ili "malogv rivala. U Kragujevcu se istinski voli sport, a podrška sa tribina i sveukupne javnosti predstavljaju i dobru pokretačku snagu za ceo klub. Milina je živeti i raditi u jednoj ovakvoj sredini, zaključak je Kanačkog.

ZAOBIŠAO FUDBAL

Prezime Kanački poznato je u sportskim, ali najvećim delom, fudbalskim krugovima. Tako Predrag predstavlja svojevrsnu "crnu ovcu" u familiji, s obzirom da su otac i rođeni brat ostavili traga u fudbalu.

- Tačno je da su moji u porodici bili okrenuti fudbalu koji mene nikada nije toliko privlačio. Brat Nenad je igrao za Radnički iz Novog Beograda, bio dugogodišnji kapiten Vršca, bodreći njega sam bio na mnogim utakmicama, kako na domaćem, tako i na gostujućim terenima. Ali tu je bio i moj krajnji domet u relaciji sa fudbalom, jednostavno za mene je košarka uvek bila neprikosnovena.


Ivan Pavlović
Foto: Arhiva KK Radnički


GALERIJA

PRESS


AKREDITACIJE 2013/2014 - PRIJAVE DO 1. OKTOBRA

PRETPLATNE ULAZNICE OD 23. SEPTEMBRA


APEL KK RADNIČKI:
 Pomozimo sestrama Jeleni i Ani