Vesti
Postavljeno: 20.06.2012

Radnički ispratio Jelenu i Anu na Jadran

Košarkaški klub Radnički ponavlja poziv svoj sportskoj ali i široj javnosti da shodno svojim mogućnostima uputi pomoć sestrama Jeleni i Ani i tako omogući da jedini koje imaju uz sebe, njihovi baka i deka, stvore najelementarnije uslove za život svojih unuka Podeli ovaj članak sa:

Košarkaši klub Radnički uputio je septembra prošle godine prvi put apel za pomoć sestrama Jeleni i Ani koje su, ostavljene od roditelja, prepuštene na staranje baki i deki u Kragujevcu. Naš klub je tokom sezone odvajao deo prihoda za pomoć ovoj porodici nesvakidašnje sudbine.

Uz pomoć dobronamernika koji su se odazvali na apel kluba ali i direktim pozivima porodice i prijatelja, započele su promene životnih uslova šestogodišnje i osmogodišnje devojčice. Njihov dom je počeo da biva zaklon, prezimela se zima sa krovom nad glavom, ali tek predstoji uređivanje unutrašnjosti kuće kako bi najesen bila bar zdravija za decu.

U preostalim vrelim junskim danima devojčicama predstoji boravak u Crnoj Gori. To je omogućeno zahvaljujući dobročiniteljstvu turističke agencije "Marko Polo" iz Kragujevca. Otuda smo došli da ih ispratimo i pitamo za utiske pred putovanje.

Starija sestra Jelena, odlična učenica prvog razreda, ozarena je što će iskoristiti školski raspust za svoj prvi odlazak na more. Kada čuje reč - kupanje, prvo pomisli na - korito.

Jelena: Znam da idemo u mali grad koji se zove Šušanj. Ne znam šta nas očekuje i kako je tamo. Čitav dan sam jedva čekala da dođemo do stanice i krenemo. U more ćemo da uđemo zajedno prvi put, pošto je Ana mala. Ja ću da je čuvam.

Odgovorna prema svojim obavezama uprkos svim poteškoćama, svestrana, već ima plan za dane po povratku:

Jelena: Spremaću se za školu. Čeka me polazak u drugi razred. Čitaću, to baš volim, a i igraću dalje u našem Abraševiću. Tu sam došla posle polugodišta, postala sam član i mnogo mi je lepo. Jedva čekam da opet zaigram posle mora.

Dve godine mlađa Ana prihvata sestrin "raspored" koraka na jadranskoj obali. Rodbini koja je ispraća obećava da se neće bojati vode, kao i da će da se pridržava saveta bake Jovanke tokom boravka u crnogorskom letovalištu. To njena zaštitnica i potvrđuje toplim pogledom najpre, a potom nam i potvrđuje da sa decom neka ama baš nikakvih problema u odgajanju, pa i poslovima u kući. Pošto je domaćinstvo ostavljeno bolesnom deki, Ana već najavljuje veliko spremanje po povratku:

Ana: Kad se vratimo, pomagaću babi u kući. Volim da radim sve što ona radi, pomažem joj uvek da sprema ručak. A onda se ona igra sa nama. Deda nam je sada u bolnici, kad i on dođe kući i njemu ću da pomažem. I on me pušta da radim sa njim. A posle toga me čeka poredškolsko, Jelena mi je sve ispričala kako je tamo.

Baka Jovanka nam poverava da je imala podeljene emocije poslednjih dana, kako se bližio polazak na Jadran. Koliko se radovala zbog dece, toliko je i zabrinuta za domaćinstvo, a povod nije nimalo bezazlen. Kako smo pisali jesenas, njen muž Nikola se teško povredio pri radu u šumi prošle godine, jedva je preživeo. Time mu je onemogućeno da išta prihoduje više za domaćinstvo, nije stekao pravo na invalidsku penziju, a jedini je u kući koji je "donosio" novac. Još uvek nedovoljno oporavljen, pre nekoliko dana morao je na hitnu operaciju.

Jovanka: Kao što para ide na paru, tako izgleda i beda ide na bedu. Povrh svega, moj muž je pre par dana imao hitnu operaciju slepog creva. I ono malo životne snage mu je narušeno, s obzirom da je bolesnik. Verujte mi, do jutros sam imala dilemu da li da uopšte idem na put sa decom jer mi je Nikola u bolesničkoj postelji. Ali rekao mi je sam da decu treba da vodi ko može od nas dvoje i da ne dolazi u obzir da se otkazuje ova njihova radost, naročito što nikako nismo mogli sami to da im priuštimo. A moje devojčice su noć pred polazak jedva zaspale od uzbuđenja. Od jutros samo pitaju kada polazimo, pa odlazim na put sa njima, iako mi nije do putovanja. Trpeće sad svi poslovi u kući, živa nisam šta ćemo i kako kad se vratimo iz Crne Gore, ali neka se Jelena i Ana sada opuste, a itekako su svesne problema koji nas tište.

Najveća muka Konstadinovića je sređivanje neuslovne kuće.

Jovanka: Kuću smo uz pomoć dobronamernih ljudi ozidali i prepokrili, struja je sada instalirana, postavljeni su prozori i vrata pa bar više nismo na vetrometini, kao što smo bili. Zaklonjeni smo da se ne porazboljevamo kada dođu hladni dani. Tu smo stali jer više nismo imali sredstava. Ako prikupimo ponovo nešto para, čeka nas sređivanje bar tog kupatila o kojem maštaju devojčice. Još uvek ih kupam u koritu. A jako bih volela da deca imaju tu jednu uslovnu sobu, da bar njih uselimo kako treba, za nas matore nije bitno gde smo. Gajima potajno nadu da će nam se naći dobri ljudi kao prošlog leta, pored ostalog, zahvaljujući i pozivima košarkaškog kluba Radnički.

Vlasnik turističke agencije "Marko Polo" Slobodan Racić poklonio je ovo putovanje i desetodnevni boravak u Šušnju, kako kaže, punim srcem. Uz takođe izdvojen džeparac i namenske poklone, došao je da isprati svoje putnike, a nama prenosi svoje viđenje ovog problema:

Racić: Doznao sam za devojčice zahvaljujući košarkaškom klubu Radnički. Nisam video taj televizijski prilog ranije, ali bio sam dirnut objavom na klupskom sajtu prošle godine. Potaklo me je to što barem osamdeset odsto dece u Srbiji ne može da priušti sebi letovanje, a i normalan život, na žalost. Onaj preostali procenat naše populacije mora da pomogne njima - to je suština. Jelena i Ana sa bakom odlaze u Crnu Goru, idu u Šušanj. Tamo će biti deset dana, dobili su pun pansion, imaće sva tri obroka, kvalitetnu hranu, lep smeštaj, gostoprimljive domaćine i Jadransko more koje važi za jedno od najlepših. Biće zbrinuti kao kod svojih.

Sem preduzetništva u oblasti kojom se bavi, Racić namerava da pojača svoj angažman kako bi i više pomogao u nevolji Konstadinovića.

Racić: Ovo je samo početak pomaganja ove porodice. Po njihovom povratku, planiram sa nekim dobrim ljudima iz Kragujevca da pripomognem domaćinstvu, a treba im mnogo, video sam na licu mesta. Dajem sebi tu slobodu da i posredstvom sajta Radničkog pozovem, pre svega, kragujevačku javnost da se združimo i pomognemo ovoj deci. Treba im elementarni komfor pre nego što stigne zima, da imaju bar jednu sređenu sobu i to kupatilo. Nešto mi je obećano da će biti učinjeno baš tokom leta, ali treba taj njihov životni prostor i opremiti, iako se oni ne usuđuju da tako nešto i traže. Mnogo trpe u običnoj svakodnevici, na savesnima je da pripomognu da im bar bude lakše.

Košarkaški klub Radnički ponavlja poziv svoj sportskoj ali i široj javnosti da shodno svojim mogućnostima uputi pomoć sestrama Jeleni i Ani i tako omogući da jedini koje imaju uz sebe, njihovi baka i deka, stvore najelementarnije uslove za život svojih unuka.

Za sve koji mogu da izdvoje deo svojih sredstava, otvoren je žiro-račun porodice Konstadinović: 250-4010043851200-63 (EuroBANK EFG; Kneza Mihaila 7, 34000 Kragujevac; radnim danima od 9 do 17 časova).

Direktan kontakt sa porodicom moguće je uspostaviti telefonom, pozivom na broj bake Jovanke Konstadinović koja je u međuvremenu dobila i formalno starateljstvo nad sestrama: 064/14-38-573 ili posetom koja će ih obradovati. Jelena i Ana žive u kragujevačkom naselju Velike Pčelice.


NAPOMENA: Fotografiju objavljujemo uz saglasnost gospođe Jovanke Konstadinović


Press


PRILOG: APEL RADNIČKOG - POMOZIMO SESTRAMA