Žućko: Da li ste znali?
Uoči početka borbi košarkaških klubova Srbije za prestižni trofej Radivoja Koraća, a pre najave rezultatskih ambicija iz tabora Kragujevčana, KK Radnički objavljuje zanimljivosti o ovoj neumrloj košarkaškoj legendi sa naših prostora Podeli ovaj članak sa:
Tweet
Uoči početka borbi košarkaških klubova Srbije za prestižni trofej Radivoja Koraća, a pre najave rezultatskih ambicija iz tabora Kragujevčana, KK Radnički objavljuje zanimljivosti o ovoj neumrloj košarkaškoj legendi sa naših prostora.
Baš u vreme početka četvrtfinalnih susreta Kupa Radivoja Koraća u Nišu, istoga dana, u četvrtak 16. februara u Beogradu je zakazana premijera igrano-dokumentarnog filma “Žućko - priča o Radivoju Koraću”, scenariste i reditelja Gordana Matića.
Promociju ovog dokumentarnog eseja prati i sajt sa kojeg vam predstavljamo sijaset zanimljivosti o Radivoju Koraću i njegovom doprinosu razvoju sporta i našeg društva u svakom smislu, deleći tako opredeljenje autorske ekipe filma da se lik popularnog Žućka otrgne iz zaborava.
DA LI STE ZNALI
• Radivoj Korać Žućko rođen je 5. novembra 1938. godine u Somboru.
• Majka Zagorka Zaga Korać je iz porodice Gradinski, stare građanske Somborske porodice, a otac Bogdan je iz svešteničke familijie, čiji su i otac i stričevi bili sveštenici, poreklom iz Like.
• Brat Đorđe rođen 1940. u Somboru.
• Nakon Drugog svetskog rata, porodica je ponovo na okupu. Zbog školovanosti, Koraćevi roditelji dobijaju premeštaj u Beograd.
• Ubrzo po dolasku u Beograd, Koraćev otac Bogdan osuđen je na 2 godine i poslat na Goli otok.
• Radivoj Korać je išao u osnovnu školu “Vuk Karadžić”, a zatim u Drugu beogradsku gimnaziju.
• Korać je bio izuzetan student, apsolvent Elektrotehničkog fakulteta, sa naročitim darom za fiziku i matematiku. Prezauzetost zbog košarkaških obaveza i prerana smrt sprečili su ga da diplomira.
• Bio je strastveni zaljubljenik u slikarstvo, književnost, muziku i veliki poštovalac Konjevića, Lubarde, Crnjanskog, Andrića…
• Radivoj Korać je prvu košarkašku utakmicu odigrao u srednjoj školi za svoje odeljenje. Mesto u timu je dobio jer je bio "najvisočiji" u razredu.
• Prvi trener Dragan Glišić Gliša svedoči da je pri prvom susretu Korać bio stidljiv, tih, povučen i da mu nije delovao spretno. Sve do trenutka dok nije uzeo loptu u ruke. Kad je počeo da šutira sa različitih pozicija bilo je jasno da je reč o budućem košarkašu. Gliša ga je samo naučio pravila i kako se vodi lopta, dok je šuterske sposobnosti imao urođene...
• Korać je debitovao u prvoj ligi 1958. godine sa 19 godina. Postao je najbolji strelac lige. I još sedam puta uzastopno ponavlja istu stvar. Niko ni pre ni nakon njega u istoriji košarke na ovim prostorima to nije uspeo.
• Sа OKK Beogrаdom Korаć je osvojio četiri prvenstvа Jugoslаvije (1958, 1960, 1963, 1964). Bio je prvi strelаc i igrаč Stаndаrdа iz Liježа, prvаkа Belgije (1967/68), a igrаjući zа Petrаrku iz Pаdove, bio je prvi strelаc prvenstvа Itаlije (592 poenа nа 22 utаkmice).
• Zа jugoslovenski nаcionаlni tim je debitovаo 1958. Zа reprezentаciju Jugoslаvije je igrаo nа četiri Evropskа prvenstvа i nа tri je bio prvi strelаc (Beogrаd 1961. - 216, Vroclаv 1963. - 239, Moskvа 1965. - 195). Sа reprezentаcijom je osvojio dve srebrne medаlje nа Evropskim prvenstvimа (1961, 1965), dve nа Svetskim prvenstvimа (1963, 1967) i Olimpijskim igrаmа 1968, kаo i bronzаnu medаlju nа Evropskom prvenstvu 1963. U dresu reprezentacije odigrаo je ukupno 180 utаkmicа i postigаo 3.600 poenа.
• Korać je bio prvi evropski košarkaš koji je dobio poziv da obuče dres čuvenih američkih Harlemovaca.
• Neki Koraćevi rekordi nisu oboreni ni do danas. Jedan od njih je broj postignutih koševa na zvaničnoj utakmici u Evropi. Koraćev rekord je 99 koševa, postignutih na utakmici Kupa evropskih šampiona u Hali III beogradskog Sajma protiv švedskog Alvika.
• Prvi džemper na „v“ izrez i prvu ploču benda Bitls u Beograd je doneo lično Korać.
• Korać je poginuo 2. juna 1969. u blizini Sarajeva, žureći na reprizu predstave „Kosa“ u Ateljeu 212. Ispraćaju iz Sarajeva prisustvovale su hiljade ljudi... Kilometarima po izlasku iz Sarajeva, ljudi su stajali uz ulice, kojima je prolazio kovčeg sa Koraćevim posmrtnim ostacima.
• Bio je prvi sportista sahranjen u Aleji velikana u Beogradu. Na izričito insistiranje tadašnjeg predsednika države Josipa Broza Tita umesto državnom, kovčeg je bio prekriven olimpijskom zastavom. Rečeno je: „On je bio veći od zemlje koju je predstavljao. Pripadao je celom svetu.“
• FIBA je 1971, nа predlog tаdаšnjeg generаlnog sekretаrа Vilijаmа Džounsа, u Korаćevu čаst pokrenulа tаkmičenje Kup Rаdivojа Korаćа, а košаrkаške utаkmice nisu odigrаvаne 2. junа po odluci Košаrkаškog sаvezа Jugoslаvije. Pehаr koji se dodeljivаo pobedniku ovog tаkmičenjа nаzvаn je "Žućkovа levicа". Ovo evropsko tаkmičenje je ugаšeno 2002. Danas je to ime našeg nacionalnog kupа.
• Ivo Andrić je, prema sopstvenom svedočenju, svaku svoju posetu Sarajevu završavao obilaskom spomenika na mestu njegove pogibije.
• Tokom rata u Bosni, Žućkov spomenik na mestu pogibije je srušen, ali su se obližnji meštani, bez obzira na versku i nacionalnu pripadnost, sami međusobno dogovorili i podigli novi Obelisk koji obeležava mesto tragedije.
• Radivoju Koraću pripada značajno mesto u evropskoj „Kući slavnih“, otvorenoj 1. marta 2007. godine u Madridu, te mesto u Olimpijskom muzeju u Ženevi.
Foto: radivojkoracfilm.rs
Domet Radničkog u KLS?
